"Sa njom je raskinut ugovor 24. aprila. To je epilog prethodno donesenih odluka na organima i tijelima univerziteta u Sarajevu", kazao je Škrijelj za RSE.
Senat Univerziteta u Sarajevu je 13. aprila poništio doktorat Sebije Izetbegović. Ona je dugogodišnja direktorica Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS).
Prethodno je Prosvjetna inspekcija Kantona Sarajevo 3. aprila dala Univerzitetu u Sarajevu rok od 15 dana da poništi njenu doktorsku diplomu. Inspekcija se pozvala na Zakon o visokom obrazovanju, navodeći da Izetbegović "nije ispunila sve ispitne obaveze".
Senat je Izetbegović 6. marta poništio zvanje magistrice medicinskih nauka, a krajem marta i zvanje redovne profesorice na katedri za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta u Sarajevu.
Izetbegović je poslanica u Skupštini Kantona Sarajevo i supruga Bakira Izebegovića, predsjednika Stranke demokratske akcije (SDA), najveće bošnjačke partije u državi.
Vjerodostojnost akademskih zvanja Sebije Izetbegović su prvi put javno dovedene u pitanje u maju 2021. godine. Tužilaštvo Kantona Sarajevo je tada pokrenulo istragu o njenoj diplomi, te je od hrvatskih vlasti zatražena dokumentacija.
Naime, Medicinski fakultet u Sarajevu je Sebiji Izetbegović priznao postdiplomske ispite, koje je navodno položila u Zagrebu. Međutim, dokazi o tim položenim ispitima nisu nađeni u nadležnim institucijama Republike Hrvatske.
Ministarstvo znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske je saopštilo da Sebija Izetbegović jeste upisala postdiplomski studij u Zagrebu, ali da to ministarstvo nema podatke o položenim ispitima.
Nakon akademskih sankcija, nastavljena je i krivična istraga sarajevskog tužilaštva.
Tako je sarajevska policija 2. marta 2023. godine dostavila Tužilaštvu Kantona Sarajevo indeks Sebije Izetbegović, u skladu sa naredbom Opštinskog suda Sarajevo.
Izetbegović, prema ranijoj odluci Senata, može nastaviti raditi kao liječnica, jer joj nije poništena specijalizacija za ginekologinju, ali ne i kao profesorica na Medicinskom fakultetu.
Ona je ocijenila da je riječ o politički motiviranom procesu.
Izetbegović je direktorica KCUS-a od 2016. godine. Mandat joj ističe u januaru 2024. godine.
Proteklih godina je KCUS napustio veći broj ljekara i medicinskog osoblja, javno iznoseći nezadovoljni stanjem ovoj zdravstvenoj instituciju.
Saglasnost za imenovanje direktora KCUS-a daje ministar zdravstva Federacije BiH.
Vlasnici/osnivači su Federacija BiH i pet od ukupno deset kantona u ovom entitetu - Zeničko-dobojski (ZDK), Bosanskopodrinjski (BPK), Unsko-sanski (USK), Srednjobosanski (SBK) i Kanton Sarajevo (KS).
Upravni odbor KCUS-a ima 11 članova i Vlada Federacije ga imenuje na prijedlog osnivača ove ustanove na mandat od četiri godine.
Dva člana predlaže Kanton Sarajevo, a po jednog ostala četiri kantona. Pored toga, dva člana predlaže Federalno ministarstvo zdravstva, a tri člana su iz reda uposlenika KCUS-a od kojih najmanje dva moraju biti zdravstveni radnici.
Vlada Federacije BiH je u aprilu 2022. imenovala deset članova, pri čemu je imenovala samo jednog člana ispred Kantona Sarajevu, te tri člana iz reda uposlenih u KCUS-u.
Vlast u Kantonu Sarajevo čine Socijaldemokratska partija (SDP) BiH, Narod i Pravda (NiP) i Naša stranka (NS). Te stranke su i u trenutnoj Vladi Federacije BiH.
