Život sportiste zavisi od mnogo stvari. Pravi sportisti nastoje profesionalno raditi, trenirati, ali bez obzira koliko radili na sebi, dogode se neplanirane situacije, a povrede su nešto najgore što ih može zadesiti.
Najbolje to zna Envera Hasanbegović, golmanica SFK Sarajevo 2000 i ženske fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine. Branila je u sjajnoj formi, profesionalno radila, a onda se dogodio nesretan slučaj i teška povreda – pukla joj je hrskavica koljena.
– Bila je ta prva utakmica Lige prvaka (op.a. protiv Osijeka). Ostala je noga na šutu i samo sam čula da je pukla hrskavica – započela je razgovor Hasanbegović za “Dnevni avaz“.
Kao neko ko je cijeli svoj život u fudbalu izostanak sa terena teško joj je pao. I sam oporavak je težak, radi se o nezgodnoj povredi.
– Oporavak je nezgodan i težak. Sad će treći mjesec kako se oporavljam od te povrede. Radila sam plazme, kiseline, čekala sam inekcije koje su stigle iz drugih zemalja – kazala je Hasanbegović.
Navikla je da je na zelenom terenu, a sada je fudbal mogla gledati samo sa tribina i pomoću malih ekrana.- Preteško mi je bilo gledati utakmice jer su tada bile i Lige nacija i reprezentacija, te SFK Sarajevo… Iskreno, kao da nisam ni živjela tada. Bilo je teško gledati njih, a da nisam na terenu. Sigurno je teže gledati nego igrati, jer im nisam mogla pomoći sa tribina. I kada čujete komentare na neki loš potez, a znate da ne možete ništa uraditi. To je najteži dio… – istakla je Hasanbegović.
Iako nije mogla igrati, nije propuštala utakmice, kako svog SFK 2000 Sarajevo, tako i reprezentacije koja je prva u svojoj grupi Lige nacija.
– Baš sam presretna što su cure napravile takav rezultat i one su to zaslužile. Skroz nekako je druga igra. I prošle god smo mi bili pravo dobre, osvojile smo 18 poena i to je nekako historijski uspjeh, a sad smo prve na tabeli. Kada ih gledam vidim da igraju srcem i da su baš pravi tim i da su zaslužile prvo mjesto – oduševljena je Hasanbegović.
Imala je i problema sa oporavkom, međutim prijatelji i sestra iz Njemačke poslali su joj neophodne inekcije, kojih u BiH ne možete kupiti.- Cijelu povredu sam radila sa doktorom Senadom Maksićem i ljudi u klubu koji su mu pomagali sa stručnim štabom predvođen Samirom Hurem. Također, tu su i Ismar Hadžibajrić i Mirza Marevac, kod njih sam radila oporavak. Pomogli su mi ljudi i sestra iz Njemačke sa inekcijama koje nemaju u BiH da se kupe. Hvala Bogu uspjela sam doći do svega potrebnog. Ali što baš što se tiče oporavka radim ga stručno kod Senada Maksića – pojasnila je Hasanbegović.
Iako se radilo o teškoj povredi, nije pomišljala da prekine karijeru. Ispričala nam je i zanimljvu situaciju kod doktora.- Kada sam otišla kod doktora Maksića, pitao me da li imam licence za trenericu. Rekla sam mu da imam, a onda me pitao šta mislim da prestanem igrati fudbal. Ja sam ga samo pogledala. U tom trenutku kao da mi je srce stalo i rekla sam mu ja ću igrati i bez koljena ako treba. Fudbal je moja velika ljubav. Ne daj Bože da šta bude da se ne mognem oporaviti. Uvijek želim da sam na terenu, da li će to nekad biti uloga trenera, ali sada želim da igram i dalje – ispričala je Hasanbegović.
