Povežite se

Biznis

Svetska ekonomija između strepnje i nade

Objavljeno

na

Samo u Britaniji u novembru je nezaposlenost dostigla 4,8 posto.

Strepnja i nada su verovatno reči koje najupečatljivije opisuju stanje u kome se nalazi ne samo svetska ekonomija već i čovečanstvo u celini na izmaku 2020-te i početku 2021. godine.

Mnogo toga je atipično u sadašnjoj situaciji u odnosu na prethodne prelomne trenutke u kojima se svet nalazio kada su na ekonomske krize uticali ekonomski razlozi, odnosno strukturalni problemi, ciklična privredna kretanja ili oružani sukobi, kao što su posledice Prvog svetskog rata na neki način, makar indirektno, kasnije postale doprinele jednoj od najvećih ekonomskih kriza u istoriji krajem 1920-ih i početkom 1930-ih godina, poznatije kao „Velika depresija“.

 

Pouke iz 1920-ih nakon Španske groznice

Doduše, nakon prvog globalnog sukoba i Španske groznice 1918. i ekonomske krize 1920. kada je američki bruto društveni proizvod pao za 38 odsto a cene pale za 37 odsto, što je najdeflatornija godina u modernoj američkoj istoriji – usledio je period velikog dinamizma i prosperiteta na svim poljima (“roaring 1920s”, “golden age”), sa ulaskom automobila u masovnu upotrebu i ekonomskim oporavkom, ali i prohibicijom, zatim dostupnošću radija i bioskopa širim masama, društvenom emancipacijom žena, novim modnim trendovima i kulturnim modernizmom, uključujući popularnost džeza (jazz age).

 

Međutim, nemogućnost ratom razorene Nemačke da vraća kredite SAD-u – u kombinaciji sa domaćim ekonomskim problemima – doveli su do ekonomskog kraha 1929. godine što nije tema ovog teksta, ali je upozoravajuća istorijska paralela kakvi rizici predstoje i nakon što prođe pandemija korona virusa.

“Ni ’Velika depresija’ ni ’Velika finansijska kriza’ (2008. godine) niti bilo koja recesija u istoriji u poslednja dva veka nije dovela do ovakvog ekonomskog pada”, navodi CNBC.

 

‘Prvo brinete da dobijete rat, a onda kako da ga platite’

Iako je poslednjih godina globalna privreda pokazivala znake usporavanja, zdravstveni razlozi su bili ključni za najveći i najbrži ekonomski pad u istoriji.

“Ona nije počela kao finansijska, ali se pretvorila u veliku ekonomsku krizu sa ozbiljnim posledicama,” kazala je za Blumberg (Bloomberg) Karmen Rajnhart (Carmen Reinhart), glavna ekonomistkinja Svetske banke.

“Prvo i najvažnije, kada ste u ratu, kao što smo bili u Prvom i Drugom svetskom ratu, brinete kako da pobedite, a onda kako ćete da platite dug”, istakla je Rajnhart.

„Mislim da se ovde može primeniti ta analogija. Činite ono što morate da biste pobedili u ratu, a onda brinete kako ćete da to platite. U narednim godinama dosta ćemo o tome brinuti”, precizirala je glavna ekonomistkinja Svetske banke.

Zbog restriktivnih mera (lockdown) u cilju suzbijanja korona virusa, obustavljene su mnoge privredne aktivnosti. To je rezultiralo minusom američke ekonomije u drugom kvartalu 2020. od 32,9 odsto na godišnjem nivou, podatak je Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Istovremeno, nezaposlenost je u aprilu porasla na rekordnih 14,7 odsto, odnosno 20 miliona Amerikanaca u tom mesecu je ostalo bez posla, prenosi CNN.

Onda je usledila do tada neviđena finansijska intervencija američkih vlasti, pa je u trećem kvartalu zabeležen rast od 33,1 procenat, nezaposlenost je u novembru pala na 6,7 odsto, mada je to još uvek znatno više nego 3,8 procenata uoči pandemije.

Tako je strepnju zamenila nada da će se sa pronalaskom vakcine i normalizacijom života, i ekonomija brzo vratiti na nivo pre pandemije.

Međutim, optimizam da je moguć brzi oporavak u obliku slova “V”, ubrzo je splasnuo pred novim talasom virusa u četvrtom kvartalu, te činjenice da uprkos otkriću vakcine neće biti šire dostupna u tako kratkom periodu.

To povećava neizvesnost, tako da osim kineske na kraju ove godine, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, sve druge privrede biće u minusu – da bi u 2021. počele da rastu sa izgledima da se vrate na nivo pre pandemije u najoptimističnijim procenama krajem sledeće godine.

 

Kriza razgolitila ranije slabosti

U međuvremenu, pandemija je dodatno razgolitila i zaoštrila neke od višedecenijskih problema, kao što je rastuća socijalna nejednakost. Zato se umesto optimističnih prognoza o brzom oporavku u obliku slova “V”, sve učestalije pominje prevaga ekonomskog modela “K” koji podrazumeva da će bogati nastaviti da uvećavaju svoje bogatstvo dok će standard najsiromašnijih i dalje opadati.

Takvim trendovima je doprineo i fokus na onlajn ekonomiju, što su iskoristile kompanije poput Amazona. Takođe, najbogatijima je išao u prilog meteorski rast berzi, dok je realna ekonomija dramatično gubila vrednost.

U ovoj po mnogo čemu unikatnoj krizi ponovo se testiraju razne ekonomske teorije, kao što su kenzijanska i monetaristička Miltona Fridmana (Friedman).

Jedan od novuma sadašnje situacije je da mnogi ekonomisti smatraju da ne treba brinuti o astronomskim dugovima država, najvećim od Drugog svetskog rata, tvrdeći da štampanje novca za njihovo pokriće i podsticanje ekonomije neće u dogledno vreme dovesti do rasta cena i inflacije.

 

Nasuprot svim teorijama i prognozama koje se baziraju na brojkama i ekonomskim zakonima, teško je predvideti kako će se ponašati konzumenti, od čega u velikoj meri zavisi sudbina privrede.

Naime, potrošnja generiše dve trećine američke ekonomije. Postavlja se pitanje da li će građani poučeni iskustvom pandemije manje trošiti – u strahu da će se ponovo suočiti sa sličnim ili drugim vanrednim okolnostima – ili će sebi dati oduška povećanom kupovinom kada se virus povuče. Kako će izgledati postpandemijska ekonomska realnost i “nova” normalnost, biće potreban i odgovor psihologa, a ne samo ekonomista.

 

Više od jedanaest hiljada milijardi dolara pomoći

Ekonomski pad u drugom kvartalu ostaće zapisan u istorijskim analima.

Na godišnjem nivou, kako navodi Pol Grunvald (Paul Gruenwald), glavni ekonomista rejting agencije “Standard i Purs” (Standard & Poor's – S&P), privreda Evropske Unije je izgubila na vrednosti u pomenutom periodu za skoro 50 odsto, a tržišta u usponu (emerging markets) 43 procenta.

Ako se uporedi drugi kvartal ove sa istim periodom prošle godine, onda je američka ekonomija bila u minusu za 9,5 odsto, evrozona 12,1, a kineska u prvom kvartalu za 10 procenata.

O razmerama krize svedoči i podatak da je 37 članica OECD-a zabeležilo pad od 9,8 odsto u drugom kvartalu, dok je u prvom kvartalu 2009. godine – najteža tri meseca globalne finansijske krize – iznosio 2,3 procenta.

Vlade širom sveta reagovale su finansijskim injekcijama bez presedana, upumpavajući do sada neviđene količine novca kako bi pomogle građane koji su ostali bez posla i privredu koja je zbog restriktivnih mera skoro zamrla.

Tako je u cilju obezbeđivanja likvidnosti, Kongres SAD odobrio više od četiri hiljade milijardi dolara razne vrste pomoći. Istovremeno su Federalne rezerve intervenisale na tržištu sa nekoliko hiljada milijardi dolara.

I vlade drugih zemalja širom sveta nastoje da pomognu građanima i privredi. Grupacija G20 – grupacija koja okuplja 20 najvećih ekonomija – izdvojila do sada jedanaest hiljada milijardi dolara. Bez ove masovne finansijske podrške, ekonomska i socijalna situacija u svim zemljama bila bi mnogo teža.

Kako navodi Lorens Bun (Laurence Boone), glavna ekonomistkinja OECD-a, time je izbegnuto najgore jer su očuvani ekonomski temelji što omogućava relativno brz oporavak, ali situacija je neizvesna za mnoge ljude, kompanije pa i cele zemlje.

 

Dugovi najveći od Drugog svetskog rata

Međutim, to je dovelo do ogromnog rasta javnih dugova. Očekuje se da će sa 255 hiljada milijardi u 2019-oj, sveukupna globalna zaduženost na kraju 2020. dostići 277 hiljada milijardi dolara (vladini, korporativni i ostali dugovi), odnosno 365 odsto bruto društvenog proizvoda, procena je Instituta za međunarodno finansije (The Institute of International Finance), koji okuplja više od 400 banaka i institucija širom planete).

Pola ovogodišnjeg rasta dugova otpada na zemlje u razvoju. Zaduženost razvijenih zemalja je u trećem kvartalu dostigla je 432 odsto njihovog bruto društvenog proizvoda (GDP), a Kine 335 procenata.

“Velika je neizvesnost kako se globalna ekonomija može razdužiti u budućnosti bez znatnih negativnih posledica po privrednu aktivnost,” ocenjuje Institut za međunarodne finansije imajući vidu da dugovi konstantno rastu tako da su 1990. godine iznosili 80 hiljada milijardi da bi od tada porasli za više od tri puta.

Dužnički ‘cunami’

Ovaj institut navodi da “svet trpi napad dužničkog ‘cunamija’”, te da će američki sveukupni dug dostići 80 milijardi dolara do kraja 2020-te, u odnosu na 71 milijardu 2019. godine. Zaduženje evrozone zaključno sa septembrom je iznosilo 53 milijarde dolara.

Pre samo deset godina, uoči imenovanja za britanskog ministra finansija Džordž Ozborn (George Osborne) je upozoravao da kada dug premaši 90 odsto bruto društvenog proizvoda postoji veliki rizik od negativnog uticaja na dugoročni ekonomski rast. U to vreme fokus u ekonomskoj teoriji i praksi je bio na merama štednje i smanjenju javne potrošnje, podseća “Njuzvik” (Newsweek).

Doduše, i republikanci u SAD insistiraju na tome.

 

Bajden nasleđuje najveći dug od Trumanovog vremena

Američki javni dug (državni) je dostigao 27 milijardi dolara, odnosno 131 odsto bruto društvenog proizvoda, prema podacima MMF, i najveći je od Drugog svetskog rata.

Iako su neke zemlje još zaduženije, poput Grčke 205 odsto i Japana 266 procenata u odnosu na BDP, deo stručnjaka upozorava da je američki dug na duže staze neodrživ.

Naime, kada je Džimi Karter (Jimmy Carter) postao predsednik SAD 1977. godine javni dug je, kako navodi Forbs (Forbes), iznosio 669 milijardi dolara da bi za nešto više od četiri decenije narastao za 3.370 odsto!

Kongresni Odbor za budžet procenjuje da ukoliko se nastavi ovaj trend onda će 2050. godine javni dug dostići 195 odsto bruto društvenog proizvoda sa sadašnjih 131 procenat.

 

‘Prebacivanje tereta na buduće generacije’

Maja Mekginis (Maya MacGuineas), predsednica dvostranačkog Komiteta za odgovorni federalni budžet, smatra da se nova američka administracija mora odmah pozabaviti problemom prevelike zaduženosti, jer iako su povoljni uslovi za uzimanje kredita zbog niskih kamatnih stopa, pozajmljivanje “nije besplatno”.

“Jednostavno, prebacujemo odgovornost na buduće generacije i činimo sebe ranjivim na druge rizike. Na ekonomskom planu, rastući dug potiskuje investicije privatnog sektora i usporava ekonomski rast”, smatra Mekginis, dodajući da treba imati u vidu i opasnost od rasta kamatnih stopa i inflacije.

Takođe, da zemlje poput Kine koja poseduje američke državne obveznice u vrednosti od 1,1 hiljadu milijardi dolara, naglo odluče da ih prodaju to bi izazvalo turbulencije na finansijskom tržištu, dodaje Mekginis. Ona zato predlaže ukidanje dela poreskih olakšica od 1,4 hiljade milijardi dolara koje je uvela administracija Donalda Trampa.

Sličan je i stav Site Slavova, profesorke Univerziteta Džordž (George) Mason u Virdžiniji i Alana Viarda, analitičara Instituta Enterprajz (Enterprise) koji ističu da vladini dugovi nisu “besplatni ručak”.

“Čak i kada je kamatna stopa i dalje niža od stope ekonomskog rasta, verovatno je veći stepen rizika da se povrati profit na investirani kapital od stope ukupnog rasta. Potencijalno izgubljena vrednost od neiskorišćenog kapitala tada raste, a buduće generacije su oštećene jer manji obim kapitala smanjuje produktivnost i zarade”, smatraju ova dva autora.

Oni dodaju da čak i sa niskim kamatnim stopama, državni dug nije “besplatni ručak”.

“Umesto toga, predstavlja kompromis u korist sadašnjih generacija nauštrb budućih”, zaključuju Slavov i Viarda.

 

‘Zaboravite na deficit’

Nasuprot pristalica monetarističke teorije Miltona Fridmana koja insistira na štednji, pribojavajući se da bi preveliko zaduživanje moglo da izazove inflaciju i nove probleme, drugi smatraju da ne postoji takav rizik, te da su za izlazak iz sadašnje krize izazvane pandemijom i izgradnju dugoročno održive privrede otporne na ovakve iznenadne poremećaje (Bajdenov program “Build Back Better”) – što uključuje i prelazak na “zelenu ekonomiju” – potrebna velika sredstva koja nije moguće obezbediti bez povećanje javne potrošnje.

To je na tragu teorije Džona Mejnarda Kejnza (John Maynard Keynes), čija je teorija o nužnosti vladine intervencije u podsticanju tražnje pomogla u ekonomskom oporavku nakon Prvog svetskog rata i ostala je dominanta sve do 1970-ih kada prevagu preuzima Fridmanov pristup.

Tako portal “Oil Price” procenjuje da će za prelazak na ekonomiju koja će koristiti isključivo obnovljive energije u narednih nekoliko decenija biti potrebne investicije od 40 hiljada milijardi dolara. Kao argument se uzima Ruzveltov “Nju dil” (New Deal) iz 1930-ih kada su zahvaljujući ogromnoj javnoj potrošnji i ulaganjima u infrastrukturu SAD izašle iz Velike Depresije.

Kako prenosi CNN, kamatna stopa na američke obveznice sa rokom prispeća 10 godina – iznosi 0,94 odsto u 2020-oj godini. To znači da su troškovi zaduživanja mnogo niži nego u prošlosti. Na primer, 1981. godine ta kamata je iznosila čak 15,60, procenata, 2000-te nešto iznad 5 odsto.

Iako je kamatna stopa niska – jer ne postoji rizik od rasta inflacije zbog smanjene tražnje – mnogi su zainteresovani za kupovinu obveznica SAD-a jer je pouzdani dužnik. Tako Japan poseduje 1,3 hiljade milijardi dolara vrednosnih papira američke države, uz pomenutih 1,1 hiljadu milijardi dolara u vlasništvu Kine.

 

Zaduživanje podstiču niske kamate

Jedan od razloga za povećanu potražnju ovih obveznica, kako navodi “Vošington post” (The Washington Post), jeste i neusklađenost između obilne privatne štednje širom sveta i oskudnih mogućnosti za profitabilne privatne investicije.

Tome treba dodati i da se starenje američke populacije – kao i njegovo rastuće bogatstvo – povoljno odražava na obveznice jer su im one najsigurnije utočište da sačuvaju i uvećaju svoj portfolio kada odu u penziju, smatra Horhe Baro (Jorge Barro), predavač na Univerzitetu Rajs (Rice).

“Međunarodni kapital će verovatno nastaviti da raste u narednim decenijama, što će održavati niske kamatne stope i zaštiti domaću ekonomiju od negativnih efekata rasta vladinih dugova”, ocenjuje Baro u nedavnoj analizi.

Stoga, kako navodi “Vošington post”, uspostavljen je novi konsenzus da je dug, ako ne sasvim “besplatni ručak”, onda toliko dobar aranžman da SAD i ostale zemlje, “ne mogu sebi priuštiti da se ne zadužuju” – ne samo sada u vreme pandemije nego i u normalnijim vremenima.

 

Da li dug ‘treba voleti’?

Zato se čuju poruke “zaboravite za sada na deficit, moramo da pronađemo izalaz iz krize izazvanoj pandemijom tako što ćemo više trošiti”, kao što je naslovljen tekst na CNN.

Istovremeno, nobelovac Pol (Paul) Krugman poručuje u svojoj kolumni u “Njujork tajmsu”, “Naučite da ne brinete, zavolite dug”. On navodi da je došlo do promene u “fiskalnoj paradigmi”, te da novi pristup sugeriše da javni dug nije ključni problem, te da je zaduživanje vlada za opravdane namene, u stvari, odgovoran pristup.

Krugman podseća da je u vreme dužničke krize u Grčkoj pre desetak godina – kada su kamate na američke obveznice iznosile oko tri odsto – delimično bio opravdan strah od njenog prelivanja na druge zemlje, ali se to na kraju nije desilo zahvaljujući intervenciji evropskih institucija. On ističe da iako je udeo američkog federalnog duga u bruto društvenom proizvodu više nego udvostručen u odnosu na 2000-gu godinu, u ovoj jednačini procentualno je smanjeno učešće novca isplaćenog na ime kamata.

Stoga Lari Samers (Larry Summers), ministar finansija u administraciji Bila Klintona (Bill Clinton) smatra da je dosadašnji model iskazivanja duga u odnosu na bruto društveni proizvod “obmanjujući i problematičan,” jer ukupan dug ne uključuje preciznu procenu zaliha finansijske imovine, dok BDP meri samo godišnji prihod u posmatranoj godini.

“Umesto toga, u fokusu bi trebalo da budu iznosi godišnjih uplata kamata usklađenih sa procentom inflacije kao udela u bruto društvenom proizvodu te godine”, ističe Samers, dodajući da je sve ispod dva procenta održivo.

U tom slučaju bi se pokazao stabilan trend u poslednjih 15 godina, ocenjuje bivši američki ministar finansija.

“Jasno je da bi američka vlada trebalo da ulaže velika sredstva u budućnost nacije i da je u redu, zaista poželjno, pozajmiti novac potreban za te investicije. Odnosno, da bismo se ponašali odgovorno, moramo prestati da se brinemo i da naučimo voleti dug”, zaključuje Krugman.

 

Deglobalizacija globalizacije

Globalizacija, koja je poslednjih više od 30 godina bila pokretač ekonomskog razvoja, u zastoju je poslednjih godina pre svega zbog trgovinskog rata između SAD i Kine.

Kako ističe Lorens Bun, do posustajanja u međunarodnoj saradnji je došlo u trenutku kada je ona bila najpotrebnija. Ona podseća da je recesija iz 2008. uglavnom bila kriza u nekoliko razvijenih ekonomija (pre svega u SAD i EU), ali je pokrenula neviđeni globalni odgovor koji je podrazumevao saradnju.

Pandemija korona virusa je prva globalna kriza nakon Drugog svetskog rata, ali odgovori na nju su uglavnom bili na nacionalnom nivou, sa zatvorenim granicama i malo saradnje.

“Protekcionizam i zatvaranje granica nisu odgovor, jer se time sprečava distribucija osnovnih dobara širom sveta i kažnjavaju ekonomije koje se oslanjaju na globalne lance snabdevanja. To se mora preokrenuti”, kaže Bun.

Visoka stopa rasta pre svega u Kini, ali i Indiji, pomogla je svetu da izađe iz ekonomske krize 2008. Kina sada ne može da ponovi stopu rasta od, na primer, 10,3 odsto 2010. Takođe, postoji velika podozrivost u SAD i EU prema rastućim geopolitičkim ambicijama Pekinga, što će usložiti i njihovu ekonomsku saradnju.

 

Ekonomija u minusu 2020-e

U svakom slučaju, pomenuti finansijski podsticaji su omogućili oporavak privrede u trećem kvartalu. Međutim, zbog ponovnog širenja virusa u četvrtom kvartalu, gotovo sve zemlje će zabeležiti minus na kraju 2020.

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će svetska ekonomija zabeležiti pad u 2020-oj od 4,4 odsto, američka za 4,3 odsto, a evrozona 8,3 procenta. U ovom bloku je najteže pogođena španska ekonomija, koja u velikoj meri zavisi od turizma, sa padom od 12,8 odsto.

Kada je reč o tržištima u usponu, MMF procenjuje da će Indija – jedan od pokretača globalnog ekonomskog rasta – zabeležiti minus od 10,3 procenta. Od velikih ekonomija jedino će Kina, koja se ranije suočila sa koronom od ostatka sveta, biti u plusu na kraju 2020. od 1,9 odsto.

 

Ekonomski rast u 2021, da li će nada postati realnost?

Sa početkom vakcinisanja, naziru se i povoljniji trendovi po ekonomiju. Međutim, neizvesno je koliko će biti potrebno vremena da većina građana dobije cepivo.

“Vakcina nam više pruža sliku kako bi mogao da izgleda kraj sledeće godine i 2022., ali ne i narednih šest meseci”, smatra glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Filip Lejn (Philip Lane).

Ekonomisti “ABN Amro Group NV” procenjuju da ograničenje kretanja u svetu može da se produži i do 2022. godine, imajući u vidu i informacije da siromašnije zemlje neće odmah dobiti neophodne količine vakcina.

“Tek tada globalna ekonomija može da ostvari rast koji bi premašio gubitke napravljene u međuvremenu”, navodi ova grupacija.

Svetska ekonomija će porasti za 4,2 odsto u 2021-oj, a 3,7 procenata u 2022-oj godini, procenjuje OECD. Međutim, taj rast neće biti ravnomeran. Tako će u Kini dostići osam odsto, dok u SAD 3,2 procenta, zbog čega će oporavak od recesije u 2020-oj biti samo delimičan.

OECD smatra da će taj rast u mnogim zemljama u 2022-oj biti za pet odsto niži nego što se procenjivalo pre pandemije.

 

Dug, neravnomeran i neizvestan oporavak

Ova organizacija ističe da će oporavak biti neravnomeran kako među državama, tako i privrednim granama i može dovesti do trajnih promena u globalnoj ekonomiji.

Slika o ekonomskom stanju je šarolika i prilično se razlikuje od sektora do sektora. Najteže su pogođene industrija zabave, zatim turizam i avioprevoz, dok prehrambena industrija, pa i građevinarstvo mnogo bolje stoje.

Slična je i ocena Međunarodnog monetarnog fonda, koji navodi da će ekonomski rast između 2022. i 2025. godine biti usporen na oko 3,5 odsto, što je u slučaju većine ekonomija niže nego što se predviđalo pre pandemije.

“Izlazak iz sadašnjih nedaća verovatno će biti dug, nejednak i veoma neizvestan”, navela je na svom blogu glavna ekonomistkinja MMF-a Gita Gopinat (Gopinath).

MMF naglašava da je nesigurnost oko njegovih projekcija “neobično velika” zbog nejasnoće kojom brzinom će biti obuzdana pandemija, zatim ekonomskih odgovora na njene posledice, imajući u vidu rast globalnog duga.

 

Rizik od nove krize i kraha berzi

Kako piše “Blumberg” (Bloomberg), postoji zabrinutost da je centralnim bankama ponestalo prostora za odlučno delovanje, te da njihove finansijske injekcije neće podstaknuti ekonomski razvoj.

Međunarodni monetarni fond takođe upozorava da povišene cene aktive, pre svega akcija na berzama, potencijalno ukazuju na odsustvo veze sa realnom ekonomijom koja posrće, što je pretnja finansijskoj stabilnosti.

“Postoji prekomerna ušteda i nedostatak investicija“, što je osnovni problem s kojim se suočavaju razvijene ekonomije, upozorila je bivša šefica američkih Federalnih rezervi i buduća ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen).

“Moramo imati fiskalnu, strukturnu politiku koja se ne oslanja samo na centralne banke da bi se postigao zdrav rast”, istakla je Jelen.

Ukoliko se u tome ne uspe, preti opasnost od “dvostruke recesije”, odnosno ponavljanja ekonomskog pada iz 2020. U opticaju su i ranije pominjani scenariji “sudnjeg dana”, poput Harija Denta (Harry), autora više knjiga o finansijama, da u narednih dve-tri godine preti ekonomski krah jer su, kako navodi, 19 odsto kompanija koje trguju na berzi “zombi”, odnosno nisu u stanju da servisiraju svoje dugove.

U svakom slučaju, nakon rekordnog pada od sredine februara do sredine marta od 35 odsto, akcije su zabeležile astronomski rast zbog velike količine novca kojima su države intervenisale na finansijskim tržištima. Tako je indeks Dau Džouns (Dow Jones), koji se u februaru približio magičnih 30.000 poena – zatim pao na oko 22.000 – premašio taj prag krajem novembra i početkom decembra.

Procenjuje se da će berze i dalje rasti ukoliko vakcine budu brzo distribuirane, što će podstaći pozitivne ekonomske trendove. Istovremeno, postoji rizik i od “pucanja balona” zbog prenaduvane vrednosti pojedinih kompanija, pre svega u tehnološkom sektoru.

 

’Nova normalnost’ i realnost

U svakom slučaju, najranjivije grupacije stanovništva će i dalje biti najviše pogođene krizom, navodi OECD. Mnogi radnici sa niskim zaradama su ostali bez posla i u najboljem slučaju trenutno primaju državnu naknadu, ali sa malim izgledima da pronađu novi posao u eri onlajn ekonomije i sve većeg udela automatizacije u privredi.

Istovremeno, njihova deca suočavaju se sa poteškoćama da prate nastavu od kuće, što može imati dugoročne posledice i dovesti do njihovog zaostajanja za novim trendovima.

Zatim, veća je mogućnost da manje firme bankrotiraju, ocenjuje Lorens Bun, glavna ekonomistkinja OECD-a dodajući da će vlade morati da nastave da pružaju pomoć, ali selektivnije da bi pre svega došla do najugroženijih.

“Činjenica da je vakcina na vidiku ne znači da je došao trenutak za smanjenje podrške, kao što je to preuranjeno učinjeno u vreme globalne finansijske krize (2008. godine). Umesto toga, to potvrđuje da zdravstvena i ekonomska politika moraju da funkcionišu ruka pod ruku”, ističe Bun.

Stoga na pitanja kako će izgledati svet nakon COVID-a 19, ona se nada da će odgovor biti: “možda uglavnom isti, ali malo bolji”.

 

Ovdje pročitajte izvorni tekst:
Advertisement

Biznis

Novi Pazar: Industrijska zona čeka nove investitore

Objavljeno

na

Od

Industrijska zona u Novom Pazaru raspolaže sa 12 hektara slobodnog prostora za privrednike, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U okviru zone, koja se prostire na 42 hektara, trenutno posluje 45 poslovnih subjekata, koji koriste oko 71 odsto te površine, odnosno 30 hektara.

Od osam infrastrkturnih zahteva, u koje spadaju putevi, električni vodovi, gasne instalacije, telekomunikacije, železnica, vodovod, kanalizacija i upravljanje otpadom, ona ispunjava šest, jer ne poseduje gas i železnicu.

Presudni faktori mnogim investitorima za početak poslovanja su u najčešćim slučajevima izgrađena infrastruktura, blizina autoputa, kvalifikacije opštine i postojanje univerziteta.

Prosečna neto zarada u oktobru prošle godine u Novom Pazaru iznosila je oko 45 hiljada dinara, a prema poslednjim podacima u ovom gradu ima oko 22 hiljade nezaposlenih.

U Srbiji postoje 374 industrijske zone u 133 opštine, u okviru kojih posluje 1.884 poslovnih subjekata.

 

Ovdje pročitajte izvorni tekst:
Nastavite čitati

Biznis

Ogromne posljedice korona-krize u FBiH: Samo u decembru promet manji za 372 miliona KM

Objavljeno

na

Od

Prema službenim podacima Porezne uprave Federacije BiH na dan 31.12.2020. godine na području ovog entiteta instalirano je ukupno 85.447 fiskalnih uređaja, putem kojih je u decembru 2020. godine evidentiran ukupan promet u iznosu 3 milijarde 930 miliona 82 hiljade i 193,59 KM.

U odnosu na 31.12.2019. godine broj fiskalnih uređaja je veći za 9.682, a evidentirani promet u mjesecu decembru 2020. godine je manji u odnosu na decembar 2019. godine za 372 miliona 41 hiljadu i 65,87 KM.

Evidentirani promet putem fiskalnih uređaja po kantonima za 2019. i 2020. godinu može se vidjeti u tabelarnom prikazu.

 

Općina s najvećim brojem fiskalnih uređaja na dan 31.12.2020. godine je općina Centar Sarajevo na čijem području je instalirano 5.615 fiskalnih uređaja.

Općina s najmanjim brojem fiskalnih uređaja na dan 31.12.2020. godine je općina Dobretići na čijem području su instalirana četiri fiskalna uređaja.

Općina u kojoj je evidentiran najveći ukupan promet putem fiskalnih uređaja u mjesecu decembru 2020. godine je općina Novi Grad Sarajevo na čijem području je evidentiran ukupan promet fiskalnih uređaja u iznosu od 314 miliona 900 hiljada i 320,60 KM.

Općina u kojoj je evidentiran najmanji ukupan promet putem fiskalnih uređaja u mjesecu decembru 2020. godine je općina Dobretići na čijem području je evidentiran ukupan promet fiskalnih uređaja u iznosu od 132.160,85 KM.

Nastavite čitati

Najčitanije