Povežite se sa nama

Biznis

Sa novim investicijama po nove zlatne medalje: Evropska unija pomaže modernizaciju vinarstva

Objavljeno

-

Trebinje. Septembar. Berba grožđa je u punom jeku. Na 30 hektara vinograda vinarije “Podrumi Vukoje 1982” užurbano se radi od ranog jutra kako bi se izbjegle visoke temperature, te obavila berba. Sa preko 150 zlatnih medalja na domaćim i međunarodnim vinskim takmičenjima i vinogradom starim 125 godina, ova vinarija je po svojoj kvaliteti prepoznatljivo ime, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i na tržištima diljem svijeta.

“Mi smo vinarija koja se bavi isključivo vrhunskom proizvodnjom vina i tu smo lider u Bosni i Hercegovini. Ali da bismo ostali na tom mjestu, moramo kontinuirano ulagati u nove tehnologije i pratiti svjetske trendove”, govori Radovan Vukoje, vlasnik vinarije “Podrumi Vukoje 1982” tokom kratkog predaha u poslu.

Baš ta želja da se ide ukorak sa svjetskim trendovima, ponukala je Radovana da se prijavi na javni poziv projekta Evropske unije EU4Business za bespovratnu podršku investicijama u prerađivačke kapacitete i marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Tokom opsežnog i detaljnog procesa odabira korisnika podrške, razmotren je prijedlog investicije za modernizaciju proizvodnje koju je predložila vinarija, a čija ukupna vrijednost iznosi skoro 400 hiljada KM. Kroz EU4Business projekat, odobrena su bespovratna sredstva za sufinansiranje investicije od oko 197 hiljada KM. Investicija u modernizaciju proizvodnje uključuje nabavku niza mašina i opreme za vinariju, poput: muljače i ruljače, pumpe za transport, pneumatske prese, filtera za vino, pumpe za pretkanje, spremnike za hlađenje, cijevnog sistema za hlađenje grožđa, prebirnog stola, te hrastove bačve.

“Ova oprema će nam pomoći da sve ono što dobijemo u vinogradu što kvalitetnije pretočimo u samu vinariju i naš prepoznatljivi proizvod” govori Radovan Vukoje. “Ozbiljan smo proizvođač, mnogo smo uložili i naših sredstava i nadamo se da ćemo napraviti jednu veliku priču u budućnosti.”

Pored poboljšanja kvaliteta proizvodnje, ova investicija je omogućila zapošljavanje novih radnika, a u budućnosti se očekuje i povećanje produktivnosti, te rast prihoda.

Dvadesetdevetogodišnji Zdravko Milinović novi je zaposlenik vinarije. Zaposlen prije dva mjeseca, njemu je ovo prvi posao u sektoru vinarstva. “Uvijek sam gajio ljubav prema vinu i sada sam dobio priliku da radim u vinariji” objašnjava Zdravko, koji je oženjen i otac jedne djevojčice. Sa entuzijazmom priča o svom novom poslu: “Najvažnije je da je posao zanimljiv i da se radi s ljubavlju”. Zajedno sa ostalim kolegama već je počeo sa obukom za rad na novim mašinama.

Radovan ima dosta planova za budućnost vinarije, a jedan od njih je i ulaganje u ruralni turizam. “Naš vinograd je veoma specifičan: star je 125 godina i to je najbolji vinograd za žilavku, našu jedinu autohtonu sortu grožđa. Austrougari su ga posadili i vina iz ovog vinograda su se slala na carski dvor. Tako da on ima jednu lijepu historijsku građu koju želimo da valorizujemo kroz turizam”.

EU4Businessje projekat Evropske unije kojim se nastoji ojačati kapacitet ekonomskog rasta i zapošljavanja u Bosni i Hercegovini unaprjeđenjem konkurentnosti i inovativnosti u odabranim sektorima. EU4Business je projekat vrijedan 16.1 miliona eura, od čega 15 miliona eura finansira Evropska unija, a 1.1 milion eura Savezna Republika Njemačka. Projekat zajednički provode Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit(GIZ), Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i Međunarodna organizacija rada (ILO), od aprila 2018. do marta 2022. godine. EU4Business je dio Programa strategija lokalnog razvoja – Lokalne samouprave i ekonomski razvoj u Bosni i Hercegovini koji provodi Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Republike Njemačke (BMZ).

Ovdje pročitajte izvorni tekst:
Oglašavanje

Biznis

Rudnici u Varešu udvostručiće opštinski budžet

Objavljeno

-

Od

Agencija navodi da su direktne strane investicije u BiH već opale jer birokratija odvraća investitore. U prvoj polovini ove godine smanjene su za skoro 50% u odnosu na godinu dana ranije jer je pandemija paralizovala ekonomsku aktivnost.

Sada Adriatic Metals daje značajan poticaj uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je ove sedmice objavila da je kupila 2,6% udjela u kompaniji za 6,6 miliona eura.

Nakon što je 2017. kupila bosanskohercegovački Eastern Mining, kompanija Adriatic Metals uložila je oko 20 miliona dolara u geološka istraživanja i planira uložiti oko 200 miliona dolara do kraja 2022. godine, kada bi proizvodnja trebala započeti pod uslovom da vlasti izdaju potrebne dozvole.

Početkom ovog mjeseca, Adriatic Metals je kupio i Tethyan Resource Corp., koja je vlasnik dva rudnika cinka i olova u susjednoj Srbiji, čime je postala regionalni igrač, rekao je Reutersu generalni direktor Eastern Mininga Adnan Teletović.

On kaže kako bi rudarstvo moglo zaposliti oko 380 ljudi kako bi pomogli u radu dva nalazišta za koja se očekuje da sadrže srebro i cink, kao i zlato i olovo.

Vlasti u Varešu, koji je bio rudarski i industrijski grad do sredine devedesetih kažu da bi oživljavanje rudarstva bilo od velike koristi.

“Koncesijske naknade, kad se počnu u potpunosti slivati u opštinski budžet, skoro će ga udvostruliti. Otvaranje rudnika donosi i otvaranje novih radnih mjesta u mnogim pratećim sektorima”, rekao je gradonačelnik Vareša Zdravko Marošević.

Ovdje pročitajte izvorni tekst:
Nastavite čitati

Biznis

U FBiH smanjenje i proizvodnje i prodaje šumskih sortimenata

Objavljeno

-

Od

U Federaciji BiH ukupna proizvodnja šumskih sortimenata u periodu januar-septembar 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine, manja je za 53.000 kubnih metara ili 3,6 posto.

Proizvodnja sortimenata od četinara je manja za 21.000 kubnih metara (2,8 posto), dok je proizvodnja sortimenata od lišćara manja za 32.000 kubnih metara (4,4 posto), podaci su Federalnog zavoda za statistiku.

Ukupna prodaja šumskih sortimenata u periodu januar-septembar 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine, manja je za 37.000 kubnih metara ili 2,5 posto.

Prodaja sortimenata od četinara manja je za 19.000 kubnih metara (2,5 posto), dok je prodaja sortimenata od lišćara manja za 18.000 kubnih metara (2,6 posto).

Ovdje pročitajte izvorni tekst:
Nastavite čitati

Najčitanije