“Godinama unazad rade na tome da zamrače svakoga ko vredi. Sećam se kada su zamračivali ljude kao što su bili Čkalja ili Mića Orlović. Odjednom nisu postojale nacionalne figure koje je narod obožavao! Još od Miloševićeve politike niko nije smeo da postoji sem njih. Od tada to traje, a pomračenje je sve veće. Čudo je što uopšte postojimo, i pozorište i glumci”, kaže za Nova.rs Jelisaveta Seka Sablić.
Proslavljenoj glumici dodijeljen je danas Zlatni pečat Kinoteke za izuzetan doprinos, a primajući priznanje istakla je da je zahvalna, ali da nije vrijeme za slavlje zbog svega što proživljavamo u proteklom periodu:
“Događaji poput ovog pomažu da se vratimo u neko bolje vreme. Ni to vreme nije bilo dobro, ali je bilo bolje. Pomažu nam da naš život ponovo normalnije poteče”, rekla je Sablićeva.
Popularna filmska, televizijska i pozorišna glumica Seka Sablić pred kamerama je debitovala prije više od pola vijeka. Uloga Kristine u čuvenom filmu „Maratonci trče počasni krug“ (1982) Slobodana Šijana, donijela joj je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, ali je i prije toga, na samom početku karijere, osvojila publiku kao Rajka u „Burdušu“ (1970) Miodraga Popovića. Upitana o svojim počecima kazala je:
“Sećam se Mihićevih „Vrana“. Bio je to sjajan scenario. Prikazao je talog društva i bio je početak crnog talasa. Film je bio zabranjen i čamio je 15 godina u bunkeru. I to je bilo bez ikakvog razloga, zabranjen jedan poetski i ljudski film. Kada se konačno pojavio, nije izgubio na vrednosti ali jeste taj prvi impuls”, priča Sablićeva.
Osvrćući se na to vrijeme u odnosu na današnje, kaže da su tada filmovi bilu puni humanosti i empatije, vrijednosti koje su u međuvremenu izgubljene.
“Kada se setim tih ostvarenja krenu mi suze. Danas je potrebno podsetiti ljude na humanost. Pogotovu decu. Sećam se, išli smo da gledamo sa školom partizanske filmove koji su umali plemenitu poruku. Učili su nas da navijamo za pravdu, ljubav, lepotu, prijateljstvo, bliskost, a sada je sve to zanemerano, kao što su zanemareni i mladi ljudi”, smatra glumica dodajući da su ukinute „sekcije, kvalitetan program za decu i mlade koji ih angažuju u svrhu lepote i dobrote“:
“Sada su prepušteni sami sebi, oni ne znaju ništa, pušteni su da zarđaju. Pedagozi su potpuno zbunjeni i ne znaju da li treba da ih vaspitaju ili samo da ih uče.”
Komentarišući sve učestalije napade na glumce, kaže da aktuelna vlast napada svakoga ko je u pobuni:
“Glumci su se pobunili jer je došlo do duvara. Priključili su se i oni koji dosad nisu bili zainteresovani za stanje u politici i društvu. Iako sam već u godinama i te kako sam zainteresovana i ne mogu da izdržim te laži i prostakluk. Koliko možeš da izdržiš da ti se neko svaki dan tako besramno obraća? Prevarili su se i veoma pogrešili što su napali glumce i to ti najniži bednici i tabloidi. Objavljuju neistine o honorarima. Inače ne bih ništa komentarisala jer je moj stav da se ne brljam gde mogu više da se uprljam. Zato ne volim da demantujem gluposti, ali sada imam potrebu da odreagujem na laž”, izričita je Seka Sablić.
Priznaje da ni sama ne zna kako će se sve završiti jer nije rješenje „samo stati na rep zmije“.
“Teško je promeniti narod koji ima u iskustvu da nasedne za vreme Miloševića na pet puta goru situaciju.”
Govoreći o planovima u karijeri ističe da se velika djela stvaraju u sigurnim sredinama, a ne u nestabilnim vremenima poput ovih.
“Moj pečat je istrajnost. Ako bih imala savet za mlade kolege to je da budu pošteni u poslu. Sećam se velikog intervjua u kojem je Grejs Keli rekla: „Ne bih glumu ni za carstvo dala.“ Slažem se. Gluma je velika stvar. Važna ljudska kategorija jeste moć, a mi glumci imamo moć – moć scene!”, zaključila je Seka Sablić.
