Istraživanja javnog mnijenja u Srbiji sproveo je Demostat, a njegove rezultate predstavio je srbijanski sociolog Srećko Mihailović.
Inače, ova istraživanja su rađena “lice u lice”, sa 1.600 ispitanika i trajala su od 24. aprila do 4. maja 2023. godine.
“Ni dobro, ni loše”
Tako je Mihailović otkrio da rezultati istraživanja pokazuju da 47 odsto ispitanika živi isto kao i prije 10 godina, skoro četvrtina bolje, a 29 odsto lošije. Dalje, više od 40 odsto građana je odgovorilo da žive “uglavnom dobro”, nešto manje od četvrtine “uglavnom loše”, a 35 odsto “ni dobro, ni loše”.
Rezultati pokazuju da 41 odsto odgovara da im mnogo nedostaje za pristojan život, 29 odsto kaže da im malo nedostaje, 26 odsto ima dovoljno za pristojan život, dok je četiri odsto reklo da ima i više, rekao je Mihailović.
Što se tiče aktivnosti srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike srbije, sociolog Mihailović je izjavio da 48 odsto ispitanika karakteriše kao loše rezultate u standardu građana, 46 odsto u borbi protiv kriminala i korupcije, 32 odsto prema Evropskoj uniji, 35 odsto u privredi, a svaki treći u politici prema Kosovu.
Kao posebno loše građani ocjenjuju situaciju u zdravstvu, privredi i školstvu, piše Danas.rs.
Također, Mihailović je naveo da 22 odsto ispitanika smatra da je Rusija vanjskopolitičko uporište Srbije, dok 20 odsto misli da je to uloga EU.
– Ako se kao pitanje postavi odnos prema Istoku i Zapadu, za Rusiju i Kinu je 30 odsto ispitanika, a za EU, Sjedinjene Američke Države i skandinavske zemlje 35 odsto, izjavio je Mihailović.
Dodao je i to da je 23 odsto ispitanika za uvođenje sankcija Rusiji, 35 odsto protiv, dok 42 odsto daje odgovor “ne znam”.
– Kada bi se sutra održao referendum o članstvu u EU, isti je procenat za i protiv – 33 odsto. Osim toga, za Kosovo bi ratovalo 11 odsto ispitanika, dok se 65 odsto protivi bilo kakvom sukobu sa Albancima i međunarodnom zajednicom, poručio je Mihailović.
Programski direktor Demostata Zoran Panović naveo je da se građani informišu iz tri bloka – 30 odsto sa televizija sa nacionalnom frekvencijom i Radiotelevizije Srbije, 18 odsto sa TV N1 i TV Nova S, odnosno 23 odsto sa internet mreža i portala. Panović je naveo da su N1 i Nova S kablovske TV, koje bi uz nacionalnu pokrivenost imale veći potencijal, zbog čega se tu vodi glavna medijska borba i situacija da vlast njih, a ne opozicione partije, doživljava kao jak politički faktor.
“Početak kraja”
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković ocijenio je da istraživanje pokazuje najdramatičnije i najčudnije podatke i slabe tačke režima, koji govore o “početku kraja”. Kao najdramatičniji podatak okarakterisao je taj da svega sedam odsto ljudi ima primanja iznad 100.000 dinara (cca 1.700 KM).
– Najčudnije je da ljudi ne veruju strankama, već naučnicima i lokalnim kreatorima mnenja, dok su slabe tačke zdravstvo, pravda, korupcija i standard, izjavio je Stoiljković.
Protesti u ovom broju su samo u Beogradu i baziraju se na vrijednostima i moralnoj krizi, dok je uloga opozicije samo tehnička, dodao je Stoiljković, uz tvrdnju da je vlast u defanzivi, a defanziva može da potraje.
